Ви сте овде: HomeАктуелности2017 Март27.03.2017. Органска производња у Србији

27.03.2017. Органска производња у Србији

Органска производња у Србији све је већа из године у годину, али и даље много мања од просека земаља ЕУ. Постоји велика потражња за органским производима на глобалном тржишту, а велике су могућности да се оснажи ова привредна грана и сврста међу водеће у Србији, уз подршку произвођачима да постану кооперанти и обезбеде континуитет, квалитет и стабилност на тржишту, истакнуто је на конференцији у ПКС.

 

Потпредседник ПКС Мирослав Милетић рекао је на отварању дводневне међународне конференције “Органска производња у Србији - на путу ка органском” да све развијене земље размишљају о органској производњи због очувању животне средине, здравља људи, као и подршке малим пољопривредницима. ПКС препознала значај такве производње и прошле године основала Центар за оранску производњу, као стручно тело које окупља релевантне факторе ради подршке развоју сектора, објаснио је Милетић.

Потпредседник ПКС подсећа да Комора помаже српским произвођачима да се позиционирају  на иностраним тржиштима и да је организовала наступ својих чланица на највећем међународном сајму органских производа „Биофац х” у Нирнбергу у Немачкој. „Према прелиминарним подацима, наступ на овом сајму донеће српским произвођачима уговоре вредне више од два милиона евра, што чини око 10 процената укупног извоза органских производа Србије”, нагласио је Милетић.
Бранислав Недимовић, министар пољопривреде истакао је да органска производња има велики потенцијал у Србији и да ће ресорно министарство инсистирати на развоју те бранше. 
Како је објаснио, пољопривредно земљиште у Србији је уситњено што може за органску производњу да буде предност, јер се пољопривредници могу лакше прилагодити тржишту. “Постоји велика потражња за органским производима на тржишту”, нагласио је министар и додао да је велики број уговора између коопераната и купаца односно да је 80 одсто уговорена производња.

Уговорена пољопривредна производња је управо оно што је потребно српској пољопривреди, јер гарантује сталност и стабилност, указао је Недимовић. Наводи да се у Србији око 15.800 хектара земље користи за органску производњу или 0,44 одсто, што су подаци за крај 2015. године. Очекује у наредном периоду много већу производњу.

У Србији се највише органски производи у воћарству, ратарству и производњи житарица. Наше органске производе траже најразвијенија тржишта - Западне Европе, Скандинавије, САД и Канада, Јапан и друга.

Вељко Јовановић, руководилац Центра за органску производњу, представио је активности Центра усмерене на подршку расту и развоју органске производње и произвођачима. Указао је на важност укључивања произвођача у мреже коопераната, што би им обезбедило континуитет и сигурност на тржишту.

Србија, по речима Јиргена Шмида, из амбасаде Немачке у Београду има велики потенција у тој области. Како је истакао Немачка ће наставити да помаже Србију у јачању органаске производње. “Фокус ће бити на централној и источној Србији, пошто имају велики потенцијал за овакву врсту производње, а нарочито производњу воћа”, навео је Шмид.
Немачка учествује са 25 одсто у укупној органској производњи у ЕУ, а њено тржиште тих производа је вредно око 8,6 милијарди евра, додао је Шмид.

Циљ конференције коју први пут организује Центар са органску производњу ПКС уз подршку Немачко - српске развојне сарадње јесте да се домаћа искуства упореде са праксом и искуством у региону и Европској унији и да се органска производња и даље развија на добрим и здравим темељима. Главне теме конференције која је у ПКС окупила еминентне стручњаке, произвођаче, представнике амбасада, државних институција и цивилног сектора, јесу законски оквир у органској производњи, мере подршке, систем контроле, тржиште, изазови, регистрација производа за заштиту биља.

Предавачи на овом дводневном скупу долазе из реномираних института који раде на правној регулативи и унапређењу органске производње широм света. Међу учесницима су: Конрад Хауптфлајш, менаџер сектора едукације ИФОАМ-а (Међународне федерације покрета органске пољопривреде), Беате Хубер, управник одсека за међународну сарадњу ФиБЛ –а (Институт за истраживање у органској пољопривреди) из Аустрије, Соња Кароглан Тодоровић, консултант за одрживу производњу и рурални развој из Хрватске.
Србија у односу на БиХ и Црну Гору има много већу органску производњу, али далеко заостаје за земљама попут Словеније, Мађарске и Аустрије.
Глобално органска производња много брже развија од остале пољопривредне производње, истакнуто је на конференцији. 

Go to top