Ви сте овде: HomeАктуелности2017 Април07.07.2017. Србија преговара о 53 инвестициона пројекта

07.07.2017. Србија преговара о 53 инвестициона пројекта

Србија тренутно преговара са страним компанијама о 53 инвестициона пројекта који би требало да донесу 1,3 милијарди евра инвестиција и 30.000 потенцијалних радних места, указао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж на презентацији новог броја МАТ-а, на којој је представио и нове аналитичке сервисе ПКС, у функцији подршке привредницима.

Чадеж је рекао да је само од нове године уговорено 11 инвестиција, чијом реализацијом ће бити отворено 4.500 радних места. „Обједињена и најпотпунија база података из свих расположивих домаћих и страних извора омогућава нам да кроз додатну аналитику креирамо алате за подршку компанијама, да идентификујемо проблеме са којима се привреда суочава и предлажемо мере које ће привредницима олакшати пословање и унапредити пословни амбијент“, казао је он.

Чадеж је рекао да, кроз секторске анализе, ПКС ставља на располагање приведницима актуелне индикаторе, од броја предузећа и њихове структура, преко показатеља производње у увозу и извозу, кретања залиха, висини зарада, инвестицијама, бруто додатној вредности сектора, до међународних трендова и њихових импликација на домаће тржиште.

Пажљиво анализирани подаци алат су за сагледавање стања у сектору, тржишне позиције у односу на конкуренцију, планирања пословања и наступа на тржиштима, објаснио је он. На основу тих података, по секторима може да се види где су слабе тачке и упали се „црвена лампица“ након чега се улази у дубљу анализу, сагледавају проблеми и предлажу адекватна решења.

Уз то, ПКС редовно ради и кварталне анализе ефеката примене прописа од значаја за привреду и влади и ресорним министарствима доставља предлоге за унапређење регулативе који доприносе релаксацији услова пословања на тржишту Србије. Ради бржег решавања проблема привредника, осим учешћа у радним групама за измене постојећих и доношење нових прописа, комора је формирала и сталне радне групе са 13 министарстава које се састају двонедељно и брзо реагују на предлоге приведника, решавајући проблеме у ходу.

Економиста Миладин Ковачевић оценио је да је овакав комплексан систем детекције проблема успостављен ради што ефикаснијег решавања проблема, до нивоа предузећа, део једног ширег система подршке, како на микро тако и на макро нивоу.

Коментаришући актуелне економске податке, директор за научно истраживачки развој Економског института Иван Николић оценио је да су они врло повољни, пре свега у сегменту индустријске производње, тако да је планирани привредни раст од три одсто у овој години сасвим известан. Николић је рекао да вредност спољно трговинске размене брзо расте И да тај раст у периоду јануар – мај ове године у односу на исти период прошле износи око 14 одсто, али уз бржи раст увоза од извоза за један процентни поен.

Међутим, како је рекао, покривеност увоза извозом и даље је задовољавајућа. Када је реч о платном билансу, Николић очекује да се пре свега у сегменту девизних резерви ствари поправе кад стигну мајски и јунски подаци, јер се НБС у том периоду појављује као купац девиза у великим количинама на међународном тржишту. Закључно са јуном, НБС је купила 505 милиона евра, 160 милиона више него што је продала, објаснио је он.

Николић је истакао да је код јавних финансија сада већ уобичајено добра слика. Мајски подаци бележе суфицит и имамо најаве да је таква добра слика поновљена и у јуну, немамо проблема ни са инфлацијом. Како је указао, треба обратити пажњу на индикаторе раста – повећање промета на мало, иза којег  не стоје зараде, већ задуживање становништва и комотна позиција у буџету, која намеће закључак да постоји реалан простор који допушта влади да се одлучи за раст плата до краја године.

 Стојан Стаменковић, координатор истраживачког програма МАТ истакао је да мајски подаци показују да је укупна индустријска производња коначно забележила значајан раст и да су прошли узроци стагнације у производњи енергије.

Не треба да буни то што је у мају производња електропривреде смањена за 6,3 одсто, она је далеко мања од смањења у прва три месеца, али то је резултат повољних временских прилика у мају“, објаснио је Стаменковић.

Коментаришући актуелна дешавања у Фијату, Марко Чадеж указао је да се „штрајкови  дешавају свугде у свету, па тако и Немачкој и Италији. Они јесу проблем, али не постоји информација да Фијат на нивоу корпорације планира да оде из Србије, указујући да решење мора да се нађе. Економиста Миладин Ковачевић у прилог тврдњи да не очекује повлачење Фијата, навео је да је Фијат озбиљно инвестирао у опрему и инфраструктуру производње у нашој земљи, као и у обуку радника, као и да капитал, када се сели, води рачуна о цени рада.

 

Извор: ПКС

Go to top