Ви сте овде: HomeАктуелности2017 Јул22.08.2017. - Од конгресног туризма у Србији годишњи приход до 30 милиона евра

22.08.2017. - Од конгресног туризма у Србији годишњи приход до 30 милиона евра

Србија је у последњих 10 година једна од конгресних дестинација с највећим растом у свету, у којој просечни посетилац конгреса потроши од 350 до 400 евра дневно, што је и до три пута више од потрошње класичног туристе, изјавили су данас стручњаци за туризам пред наступајућу сезону конгресних скупова.

"Прошле године у Србији је организовано око 60 међународних конгреса од којих је девизни прилив био 25 до 30 милона евра", казао је агенцији Бета Игор Ковачевић из Конгресног бироа Туристичке организације Србије (ТОС) и додао да се у овом тренутку очекује потврда за одржавање још 65 конгреса у Србији у наредне четири године.

Према његовим речима, систематско праћење конгресног туризма у Србији почело је пре 10 година, када је у оквиру ТОС-а основан Конгресни биро.

"У последњих 10 година ми смо једна од најбрже растућих конгресних дестинација у свету. Пре 10 година готово да нисмо били на међународним мапама организатора конгреса и заузимали смо 72 или 73 место у свету, а у последње три-четири године заредом смо у топ 50 дестинација", казао је он.

Како је објаснио Ковачевић, конгресни туризам помаже да хотели у Србији превазиђу проблем попуњености капацитета само у летњој или зимској сезони и кроз смештај гостију конгреса побољшају своје пословање.

"У поређењу са регионом Београд је водећа дестинација и у односу на Загреб и у односу на Љубљану", казао је он и додао да су у Србији као конгресне дестинације тражени и Нови Сад, Копаоник, Златибор, Палић, Стара планина, бање.

Расту конгресног туризма у Србији, где се најчешће одржавају медицински, фармацеутски, банкарски и скупови осигуравача, као и окупљања људи из креативне индустрије, допринело је повећање хотелских капацитета, већи број авио-линија које директно доводе госте, али и системска промоција земље као конгресне дестинације.

"Од укупног броја страних туриста који дођу у Београд готово половина су пословни људи и посетиоци конгреса. Тако се у Београду већ у октобру одржава светски конгрес перинаталне медицине који ће у Србију довести око 2.000 делегата. Директан финансијски приход биће око два милиона евра, у шта није урачуната потрошња у ресторанима, на посете музејима и друге активности", рекао је Ковачевић.

Председник Удружења хотелијера и ресторатера Србије "ХОРЕС" Георги Генов казао је да "Србија тренутно располаже са око 35.000 столица у више од 500 сала хотела и специјализованих центара, које могу да се користе за конгресни туризам".

"У последњих седам година у хотелске капацитете у Србији уложено је око милијарду евра, а сви новокатегорисани хотели прилагођени су пре свега конгресном туризму", рекао је Генов агенцији Бета.

Он је истакао да је хитна обнова Сава центра кључан предуслов за даљи раст конгресног туризма у Србији, јер само у једној сали може да прими 4.000 гостију.

"Сава центар је тај окидач ако желимо раст конгресног туризма, јер би он донео повећање од готово 50 одсто", казао је Генов и додао да то не би значило корист само за Београд, већ и читавој земљи.

Како је објаснио, ниједан скуп који се дешава у Београду не прође без излета ван града који гостима представљају културне, историјске и гастрономске знаменитости Србије.

"Инвестиција у обнову Сава центра може брзо да се врати и то у много већем износу од уложеног", рекао је Генов наводећи да су хотелијери спремни за посетиоце конгреса и да је сада на потезу држава која мора брзо да одлучи шта ће урадити са највећим конгресним простором у главном граду. Извор: Бета

Go to top