Ви сте овде: HomeАктуелности2018 Април11.04.2018. - Највиши ниво индустријске производње у последњих 25 година

11.04.2018. - Највиши ниво индустријске производње у последњих 25 година

Српска индустрија крајем 2017. године произвела је највише у последњих 25 година, истакао је економиста Иван Николић, уредник месечника „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ). На представљању новог броја овог издања Економског института и Привредне коморе Србије, он је указао да је учинак индустрије на крају прошле године премашио досадашња два максимума достигнута у протеклих четврт века.

Николић је напоменуо да оваква позитивна епизода раста индустријске производње, која је започета у лето 2014. године, није забележена ни у деценији која је претходила распаду СФРЈ.

– Раст физичког обима индустријске производње осамдесетих годинама прошлог века износио је, у просеку, само 0,95 одсто годишње, док је од августа 2014. до почетка 2018. просечан месечни раст производње био 0,55 одсто, што одговара годишњем расту од 6,8 процената – казао је Николић. Снажна експанзија индустрије је, притом, и веома стабилна, с обзиром на то да је просечни раст и током 2017. био 0,54 одсто месечно.

Аутор овог истраживања закључује да је раст индустријске производње од 2014. наовамо задовољавајући, али је достигнути ниво на крају 2017. још далеко од оног из 1990. године.

– Достигнута индустријска производња на крају 2017. била је 44,2 одсто мања од оне из 1990. Са просечним растом у последње три године, ниво индустријске производње из 1990. Србија ће достићи 2026. године – указао је Николић.

Занимљива је и опаска аутора да се, услед бржег раста индустријске производње од раста бруто домаћег производа, њен релативни удео у бруто додатој вредности привреде увећава. Изнад је европског просека и упоредив је са најуспешнијим земљама. Овај показатељ за Србију у 2017. износи 26,4 одсто, док је истовремено у Немачкој индустрија чинила 25,7 процената укупне бруто додате вредности. Уколико би се спорији раст БДП-а за растом индустрије у Србији одржао још коју годину, врло брзо бисмо достигли Чешку или Ирску, земље у којима је индустријализација релативно посматрано најдаље одмакла.

Поред стабилности, раст индустријске производње од 2014. карактерише и све већи квалитет тог раста. Раст је одржив, јер већим делом потиче од извоза, а током 2017. и од инвестиција. Постигнути резултат је утолико значајнији јер је постигнут за време примене оштрих мера фискалне консолидације које су неповољно деловале на домаћу тражњу. Поред тога, аутор уочава последњих година тенденцију благе релативне промене структуре производње у корист области са вишим технолошким садржајем.

– У периоду 2010–2017. удвостручен је удео средње-високих технолошких области прерађивачке производње у стварању додате вредности овог сектора, са 11 на 22 одсто – истиче Николић. – Унутар овог технолошког подскупа најбоље показатеље бележи производња хемикалија и хемијских производа, која је у периоду 2014–2017. остварила чак 46 прираста додате вредности целог подскупа средње-високих технолошких области. Следе: производња непоменутих машина и непоменуте опреме 32,1 одсто и производња електричне опреме 12,3 процента.

Производња моторних возила, приколица и полуприколица и производња осталих саобраћајних средстава имале су једноцифрен допринос расту додате вредности овог подскупа области прерађивачке индустрије – 8,9 и 0,7 одсто.

Високо технолошке области, као што је производња рачунара, електронских и оптичких производа, као и производња основних фармацеутских производа и препарата, незнатно су смањиле свој удео у прерађивачкој индустрији. И то искључиво услед мањег доприноса фармацеутске индустрије, који је у лаганом паду још од 2008. године. Упркос томе, посматрано збирно, високо технолошке и средње-високо технолошке области повећале су свој допринос додате вредности прерађивачког сектора са 17 одсто у 2010, на 26 процената у прошлој години.

Николић закључује да не постоје за све земље важећа развојна решења, нити је искључиво индустријализација и њена технолошка развијеност пресудна за постизање високих стопа привредног раста. Она је потребна, али није довољна, јер пример Естоније говори да кључни покретач развоја могу бити и услуге – пре свега, стручне, научне, иновационе и техничке делатности. Извор: ПКС

Go to top