| |
Кандидатура повећава поузданост и стабилност пословних планова и представља добар сигнал и привредницима и инвеститорима да се Србија креће у правцу побољшања и јачања сигурности и предвидљивости њеног привредног амбијента. У Бриселу је Савет ЕУ донео одлуку о давању статуса кандидата Републици Србији за чланство у ЕУ. Давање статуса кандидата Србији је само један у низу корака које наша држава треба да направи на путу ка чланству у Европској унији.
Европска унија је 1999. године покренула за државе западног Балкана Процес стабилизације и придруживања (ПСП), чији је циљ стабилизација целог региона, као пост-конфликтног подручја и отварање перспективе чланства у ЕУ. Три основна елемента Процеса стабилизације и придруживања су Споразум о стабилизацији и придруживању, испуњење Критеријума из Копенхагена којима се дефинишу услови за чланство у ЕУ (политички, економски и правни) и економска и финансијска помоћ коју ЕУ пружа државама у процесу преко претприступних фондова (ЦАРДС, ИСПА и САПАРД до 2006. године и ИПА фонд у периоду 2007.-2013.године).
Србија је 29. априла 2008. године потписала Споразум о стабилизацији (ССП) и придруживању са Европским заједницама и њиховим државама чланицама. Европски парламент је ратификовао овај Споразум 19. јануара 2011. године и након што га ратификује свих 27 земаља чланица ЕУ, Споразум ће ступити на снагу. Две најважније обавезе које ће Србија преузети овим Споразумом су успостављање зоне слободне трговине и ускладјивање законодавства са правним тековинама ЕУ. Крајем 2010. године, Србији је упућен Упитник Европске комисије, чије попуњавање је један од услова за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ, а на основу којег Европска комисија формира мишљење о захтеву за чланство. У априлу 2011. године Србија је послала последњи сет одговора на додатна питања Европској комисији, а током лета организовани су састанци са екпертским мисијама Европске комисије у којима је учествовала и Привредна комора Србије и један број привредника. Након позитивног мишљења Европске комисије о захтеву Србије за чланство у ЕУ у октобру 2011. године, Републици Србији је одобрен статус кандидата. Следећи корак је добијање датума почетка преговора о чланству. Медјутим, не постоји утврдјен рок у оквиру ког треба да почну преговори. Европска комисија даје зелено светло за почетак преговора онда када процени да су се стекли услови који зависе од капацитета државе да преговара. Преговори трају док се ЕУ и држава кандидат не договоре око услова под којима ће дотична држава постати чланица. Сам статус кандидата држави отвара приступ значајним претприступним фондовима ЕУ за помоћ у процесу приступања. Тренутних других користи нема јер се трговина и даље одвија у складу са Прелазним трговинским споразумом док не буде ратификован ССП од стране свих актуелних чланица ЕУ. Медјутим кандидатура повећава поузданост и стабилност пословних планова, и представља добар сигнал и привредницима и инвеститорима да се Србија креће у правцу побољшања и јачања сигурности и предвидљивости њеног привредног амбијента. Такодје, веома је важан фактор позитивног притиска на креаторе економске политике да је уобличавају у складу са европским стандардима. Крајњи резултат тога је стварање окружења које омогућава сигуран и предвидљив оквир за развој конкурентске утакмице измедју предузећа, али истовремено и смањивање административног трошка пословања што је важан фактор повећања њихове конкурентности. Средства Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) су неповратна средства намењена спроводјењу реформских политика кроз изградњу институција, пружање подршке у процесу транзиције и регионалној сарадњи како би се створили услови за приближавање Србије Европској унији, као земље кандидата за чланство у ЕУ. Средства намењена земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ су унапред дефинисана за цео текући буџетски период ЕУ 2007. до 2013. године, што значи да без обзира на стицање статуса кандидата, нема промена у висини средстава које ЕУ алоцира Србији кроз ИПА фонд. За 2012. годину за Србију је намењено 202,1 милион евра, а за 2013. годину 214,7 милиона евра. ИПА се састоји из пет компоненти, од којих Србија има приступ само првој и другој, односно подршци транзицији и изградњи институција, као и прекограничној сарадњи. Добијањем статуса кандидата и након стицања акредитације Европске комисије за децентрализовано управљање средствима, Србија ће добити приступ преосталим компонентама ИПА. Трећој компоненти - Економски развој (обухвата Транспорт, Животну средину и Конкурентност), четвртој - Развој људских ресурса и петој - Рурални развој. Средства за ове компоненте ће бити обезбедјена прерасподелом средстава намењених за прву компоненту, односно нема одобравања додатних средстава. У току је програмирање средстава за ИПА у наредном буџетском периоду ЕУ, који ће важити од 2014. до 2020. године. Предложено је да у ових 8 година земље кандидати и потенцијални кандидати за чланство у ЕУ добију укупно 14,1 милијарду евра, што је повећање у односу на претходни буџетски период од 2007 до 2012 год. год. |
